Lepa sam, mlada, zgodna. Radila sam i živela od nekih 200€. Sa poslom nisam mogla da zadovoljim svoje potrebe, nisam ni mogla da sedim skrštenih ruku. Kad sam otišla na razgovor za novi posao, gazda mi je jasno stavio do znanja šta sve moram da radim. Prvo sam bila u šoku, a onda sam shvatila da je tako najbolje. Znam na čemu sam.

Dao mi je tri dana da razmislim o ponudi i posle toga sam otišla da mu kažem da pristajem na uslove. Zašto da ne? Bolje da širim noge nego da živim od znoja. Gazda je mlad, zgodan, ne maltretira me, pa čak nije ni zahtevan. Jednom nedeljno odem kod njega u stan da odradim posao. Pa čak, nije ni loš. Ponekad me nagradi poklonom. Plata mi je redovna, solidna, bude i bakšiša, pa ne živim loše.

Bolji posao nemam za sata dok ne završim faks.

(Pogledano 3.201 puta, 4 puta danas)
loading...