PRIČA ZAGORELOG VOJNIČINE: U ritmu voza sam je zadovoljavao…

Vojničkih dana se sećam kao da je to juče bilo, iako sam vojsku odslužio pre 12 godina. Ovo što ću vam sada opisati je moj istinit ljubavni doživljaj koji mi se dogodio kada sam dolazio na odsustvo vozom iz Leskovca za Beograd. Tada mi je bilo tek 18 godina, pun snage, energije i lepote. Momak stasit kakav se samo poželeti može.

Kao primeran vojnik dobio sam nagradno odsustvo u trajanju od deset dana. Ali, nije mi toliko do tog nagradnog odsustva koliko do događaja koji se zbio u vozu za Beograd. Bilo je prohladno aprilsko veče, kada sam ušao u voz u Leskovcu i našao svoj kupe. Sticajem okolnosti gužve uopšte nije ni bilo, tako da sam dosta vremena bio sam u vagonu. Misli su mi lutale malo na društvo i kasarnu, malo na kuću i devojčicu koju ću iznenaditi mojim dolaskom, jer joj nisam javio da ću doći.

Voz kao voz, klacka polagano, u kupeu je toplo, tako da sam posle izvesnog vremena, opruživši se po sedištu, i zaspao. Nizale su se stanice, putnici izlaze i ulaze, a ja sam bio odsutan od svega. Moja glava je naslonjena na naslonjač sedišta pokraj prozora. Ljuljuškao sam se u ritmu voza koji je već uveliko tutnjao kroz noć.

Na stanici u Nišu, u voz uđe jedna predivna lepotica, duge crne kose, pale do pola leđa i plavih očiju boje duge. Odmah sam je primetio i poželeo da dođe kod mene u kupe, nekoliko puta je prošla hodnikom gore – dole dok nije snimila da sam ja sam u kupeu i videla da sam vojnik, pošto sam bio u uniformi. Pravio sam se da spavam kada je ušla u kupe, a tajno sam čkiljio očima pošto je svetlo bilo ugašeno u kupeu. Kada se lepotica uverila da ja spavam, skinula je šal sa glave, skinula kaput i smestila se kako je njoj najviše odgovaralo. Toplina kupea brzo je uspavala očne kapke njenih plavih očiju, nakon toga se ona opruži po sedištu naspram mene, utonu u duboki san. Žmureći poluotvorenih očiju, dugo sam razmišljao šta dalje uraditi.

Mlad i neiskusan, a pomalo i opsednut time da ništa nisam jebao čitav vojni rok, buzdovan od kurca mi se poče uveliko buditi i dizati tako silno, čvrsto i snažno, da mi se učinilo da su mi gaće postale pretesne i da pucaju polako po šavu. Da bi proverio da je zaista tako otkopčao sam šlic vojničkih pantalona i imao šta videti – moj kurac od nekih dvadeset tri santimetra, stajao je pravo kao senski kolac pobijen u polju. Lepotica je bezbrižno spavala ne pomerajući ni jedan prst na ruci, a ja se uznemirio. Šta da radim? Da je probudim, razmišljao sam, ali šta ako bude samo ćutala i pravila se da spava!

U podsvesti mi dođe, kad sam već izvadio moga buzdovana iz vojničkih pantalona – zašto da ga malo ne drkam? Ruka je sama krenula dole – gore, po sve crvenijem mom koplju. U jednom trenutku lepotica se pomeri, okrene se na bok, tako da mi se još bolje namestila. Kurčina mi je uveliko bila u punoj snazi, i da je samo neko provirio u kupe imao bi šta i da vidi. Bludnu radnju zagerolog vojnika. Ali, kako ni o čemu nisam ni razmišljao, ja sam kurac još snažnije i jače svoju nabreklu kost uz potajno drhtanje mog tela od uzbuđenja. Lepotica otvori oči, ali se naravno, ne pomera, samo osluškuje gde to šta jeca, samo po ženskom instiktu naslućivala je da se radi o nekom ljubavnom zanosu. Za sekund sam pokrio vojničkom bluzom moju karu i umirio se za nekoliko trenutaka. Lepotica se za trenutak okrete ka meni i primeti da mi je crvenilo udarilo u lice.

– Oprostite ako sam Vas probudila, spavali ste kad sam ušla u kupe, nisam htela da vas budim. Ja sam Marija!

– Ja sam Zica!

– Dokle putujete? – upitala me tihim glasom i diskretno zagledala, kao da je primetila da mi je kurčina podigla vojničku bluzu od krila, za dvadesetak santimetara.

– Dokle? Daleko – kažem ja.- Idem do Beograda, a posle do Valjeva. Idem na odsustvo iz vojske.

– A tako. Iz vojske ideš na odsustvo.

– I Vi ste spavali – želeo sam da nastavim razgovor. – Pa. jeste li se naspavali?

Lepotica klimnu glavom, ali ne kaza ništa. Ispitivačkim pogledom je upravo gledala u moju bluzu na mom krilu. Kao da je slutila da tamo leži nabrekli đoka na jajima. Voz šiba dalje. Niko ne ulazi u naš kupe. Čak nema ni prolaznika kroz hodnik. Gluvo je doba noći, negde oko ponoći. Kada je Marija shvatila o čemu se radi, sa osmehom mi dobaci:

– I ništa nisi čitav vojni rok – čudi se Marija. – E, jebi ga…

– Šta tebi fali – dodao sam sa nestrpljenjem.

– Dobra si, lepa. Ništa ti Bog nije ostao dužan, sem mene! Vidim da imaš dobru guzu, a bogami i sise. Vidiš kako su ti se napele kao dve bombe!

Kroz razgovor joj već prilazim i hvatam je za sise. Marija se tobože brani:

– Ej, nemoj. Ti si vojnik. Zagoreo si i ne znam da li smem da ti se predam.

– Zašto da ne – dodao sam.- Ako je suditi po onoj staroj poslovici “Nema jebačine bez vojničine”, onda nema razloga za strah. Zašto se u to ne uveriti.

Nisam to ni izgovorio, a Marijina ruka je već skinula bluzu sa mog đoke.

– Oh, koliki ti je! – zaprepasti se Marija i uze ga u ruku.- Jesu li svi vojnici ovako kurati?

– Ne pitaj, već daj! – uzviknuh.

Marija je klekla i uzela moju kurčinu u svoja usta. Prosto nisam mogao da poverujem svojim očima.

– Šta ćeš to Marija?

– Zar ti ga nijedna nije pušila do sada? – jebozovno izusti Marija i pohlepno ga usisa.

Istini za volju, to mi je bilo prvi put da mi je neka devojka pušila kurac. Prevalio sam nekako glavu preko sedišta i dozvolio joj da čini šta je naumila. Mislio sam na sve drugo, samo ne na ovo: da mi ovako divna devojka sisa kurac. Jednog momenta sam pomislio: svršiću odmah! Ne. Ne smem da svršim tako brzo. Želim ga zabiti u vrelu Marijinu pičkicu.

– Želim ga – kaže Marija.

– Dobro, evo ti ga… – promumlah.

Nabijao sam na mog buzdovana Mariju tako manito i brzo, onako pod vojnički. Tucao sam je manijački, onako sa iživljavanjem. Čini mi se da kurčina prodire do Marijinog grla. I njoj je bilo lepo pa je jecala od zadovoljstva. Skidala je graške znoja sa čela. Obilata moja kurčina rovarila je po nežnoj i malenoj Marijinoj pičkici. Vrhunac se primicao. Izvadio sam kurac i rasuo vrelu spermu po Marijinom licu i sisama. Sa oduševljenjem je pokupila svaku kap sperme. Na rastanku u Beogradu mi reče:

– Bio si u pravu, nema jebačine bez vojničine.